Akaroza (Acariasis apium)

Akaroza je još jedna parazitska bolest sa liste OIE (2.02.01.)

Uzročnik je krpelj Acarapis woodi čija je ženka duga 123 – 180, a široka 76 – 100 mikrometara. Mužjak je manji – dug je 86 – 116, a širok 60 – 85 mikrometara. Imaju slabo izraženu segmetaciju tijela i nemaju oči.

Ženke krpelja se nakupljaju unutar traheja pčela radilica tokom 24 časa nakon što pčele izađu iz svojih ćelija, a odnos ženki i mužjaka u trahejama varira od 1:3 do 3:1. Jedna ženka krpelja polaže pet do sedam jaja, posle tri do četiri dana, a nakon sledeća tri do četiri dana jaja počinju da se legu.

Prvi mužjaci pojavljuju se posle 11 – 12 dana, a prve ženke posle 14 ili 15 dana. Zapaženo je, takođe, da leženje jaja može da otpočne i pet do šest dana posle njihovog polaganja i da larve ženki postaju odrasli krpelji posle daljih šest do deset dana. On uglavnom infestira traheje koje vode od prvog para torakalnih spirakula odraslih pčela. A. woodi je nađen takođe i u vazdušnim kesama glave i abdomena. Odrasli i larveni oblici krpelja se hrane hemolimfom domaćina probijajući trahealne zidove svojim rilom.

On uglavnom infestira traheje koje vode od prvog para torakalnih spirakula odraslih pčela. A. woodi je nađen takođe i u vazdušnim kesama glave i abdomena (slici ispod). Odrasli i larveni oblici krpelja se hrane hemolimfom domaćina probijajući trahealne zidove svojim rilom.

A.woodi u traheji

Rasprostranjenost. Osim u Evropi i Americi, Acarapis woodi je nađen u Kongu, Egiptu i na indijskom podkontinentu. Smatra se da je ovaj krpelj prenesen u ove zemlje izvezenim A. mellifera iz Evrope. Nije ustanovljen u Australiji i Novom Zelandu, a izgleda da ga nema ni u skandinavskim zemljama, možda stoga što infestirane pčele ne mogu da prežive tamošnje duge zime u dovoljnoj meri, kako bi mogle da infestiraju naredne generacije mladih pčela.

Razmnožavanje i širenje unutar društava: samo su odrasle pčele stare oko devet dana ostljive na infestaciju; njihova osetljivost se naglo smanjuje od trenutka kada izađu iz svojih ćelija saća, mada je razlog tome prilično nejasan. Matice su rezistentne na infestaciju. Broj inficiranih pčela, u pčelinjem društvu, često široko varira, što govori u prilog jednoj nestabilnoj dinamičnoj ravnoteži između mortaliteta infestiranih pčela i broja zdravih pčela koje bivaju infestirane.

Kada krpelj napušta pčelu preko prvih torakalnih spirakuluma on se penje uz dlačicu, obično na toraksu i prione blizu njenog vrha sa jednom ili obje zadnje noge. Odatle svojim prednjim nogama zahvata dlačicu druge pčele koja se nađe u blizini i spušta se na površinu nove pčele. Krpelji zatim bivaju privučeni ka regionu prednjih torakalnih spirakuluma vibracijama obližnjih krilnih korjenova, a onda vučeni ka otvorima, treperenjem vazduha koji iz njih izlazi, što je uzrokovano respiratornim pokretima abdomena. Krpelji migriraju jedino na ovaj način; oni nisu u stanju da nađu novog domaćina preko saća ili cvjetova.

Infestacija se povećava u enzootski infestiranom društvu kada ima relativno malo mladih pčela, jer tada ima mnogo migrirajućih krpelja za svakog raspoloživog domaćina. Ona se takođe povećava kada sakupljačka aktivnost starijih pčela bude najveća, budući da su tada veće šanse za kontakt između starijih infestiranih pčela i mladih pčela. Kada se aktivnost sakupljanja poveća tokom perioda lučenja nektara, infestacija se smanjuje jer se starije infestirane pčele i dalje odvajaju od mladih jedinki i na kraju uginjavaju. Zimi kada ima malo ili nimalo mladih pčela, pojava infestacije ostaje prilično konstantna u populaciji relativno neprijemljivih starijih pčela, ali do njenog naglog snižavanja dolazi do kraja zime, kada one uginjavaju malo ranije nego neinfestirane jedinke.

Simptomi bolesti: kod bolesnih pčela se zapažaju sledeći simptomi: ne mogu da polete i brzo padaju na zemlju, bespomoćno se kreću u krug sa nepravilno raširenim krilima koja podrhtavaju tako da izgleda kao da skakuću. Kada su društva jako infestirana, većina njihovih odraslih pčela uginjava ranije nego obično, tako da može doći do disbalansa ako se ne proizvede dovoljno novih pčela. Na taj način, jako infestirana društva propadaju više nego obično, a društva u kojima je više od 30% pčela infestirano, pre će uginuti u proleće nego ostala. Posmatranja na terenu, uključujući tu i niske prinose meda, kao i nivoe odgajenih legala koji su bili u vezi sa jakim infestacijama, daju indirektan dokaz efekta A. woodi krpelja.

Infestirane pčele, posebno u hemolimfi, imaju daleko više bakterija nego neinfestirane i to u nekim slučajevima može biti uzrok bolesti. Bakterije, po svoj prilici, dospevaju u hemolimfu kroz rane koje načine krpelji u traheji. Sve u svemu, bakterije nađene u hemolimfi imaju dodira sa onima u traheji, ali ne i sa onima u drugim dijelovima tijela pčele. Međutim, infestacija sa A. woodi ne povećava osetljivost pčela na bolest kada se one izlože suspenzijama patogenih bakterija ili virusa koje po svoj prilici, dospijevaju u hemolimfu kroz rane koje načine krpelji u traheji.

Dijagnoza i terapija: Dijagnoza se postavlja na osnovu mikroskopskog pregleda isječaka prvog para traheja u čijem lumenu se vide ovi paraziti, ili pregledom korijena krila. Pregled se obavlja u periodu novembar-april. Uzorak za pregled su pčele sa kliničkim znacima oboljenja ili uginule pčele koje su ispred košnice. Službeni uzorak je 300 pčela u staklenu bocu iz pčelinjaka sa sumnjom na A. woodi. Širok spekatar hemijskih sredstava selektivno uništava ovog krpelja u pčelinjim društvima. On varira od jednostavnih supstanci (kao što je npr. sumpor) pa sve do kompleksnih hemijskih jedinjenja. Mnogi od njih su bezopasni za pčele do izvesnog stepena. Gotovo svi se primjenjuju u vidu dima pomoću zapaljivih papirnih traka sa odgovarajućom količinom aktivne supstance, koja polako sagorijeva i otpušta dim u košnicu. Drugi opet, spontano isparavaju iz traka impregniranih drvetom ili plastikom, a neki se aplikuju kao vodeni rastvori u aerosol – sprejevima. Nekolicina njih su sistemske supstance i mogu se davati u sirupu. Mentol se obično aplikuje u vidu kristala od 25 g ili peleta koje se stavljaju na gornji deo saća gde treba da ostanu jedan do dva meseca. Mravlja kiselina se može aplikovati kao tečnost (70% industrijska mravlja kiselina) koja se prospe po apsorbujućoj kartonskoj hartiji veličine 30 x 20 x 0,15 cm, koja se prethodno stavi na podnjaču dalje od ulaza u košnicu.

Veoma su važne preventivne mjere koje su Zakonom propisane, obavezna redovna kontrola pčelinjih zajednica prije seobe na pašu, ili kupoprodaja matica i rojeva. Kontrola se vrši istim dimnim preparatima koji se koriste i u terapiji, suzbijanju i širenju akaroze.

Comments are closed.